Nakon drugog svetskog rata, kada je vinogradarstvo i vinarstvo krenulo stranputicom u     ulozi predsednika udruženja vinara Jugoslavije, dr Đorđe Radenković je govorio:
"Uzmite se u pamet, vratite se pravim vrednostima u proizvodnji grožđa i vina, sadite i negujte nove vinograde. Ne dozvolite da zbog falsifikata u proizvodnji vina, zarad brže i lake zarade, da vaši vinogradi postanu pusta polja a podrumi vodenice bez vode”.

Posle više od pola veka, njegova misao je ostvarena, zasađeni su novi vinogradi i obnovljeni stari. Danas, porodične vinarije preuzimaju ulogu nosioca razvoja ove delatnosti, kao što je dr Radenković govorio.

Vođen vizijom svog oca, Milun Radenković obnavlja porodičnu tradiciju podizanjem vinograda i savremenog vinskog podruma,  gde pravi vino onako kako ga je otac učio.

On se zalaže za očuvanje životne sredine i proizvodnju prirodnog vina. Vinograde štiti na najprirodnoji nacin i obogaćuje organskim đubrivom. Milunova ideja je da vino pravi isključivo sa onim što mu je priroda podarila na licu mesta.

On veruje da Srbija kao nekada, treba da bude u svetu sinonim za blagorodnu zemlju i da njena vina treba kao ambasadori te slike da se nađu pored velikih svetskih vina.

Isto tako, posle decenija masovne proizvodnje industrijskih vina i stvorene odbojnosti prema domaćim vinima, on smatra da povratak porodičnih vinarija predstavlja početak novog životnog stila u kom je vino opet deo srpske kulture i tradicije i pripada svakoj porodičnoj trpezi.